Klub Studenata Tehnike, nezvanično, počinje sa radom 1952. godine, kao klub studenata Arhitektonskog, Građevinskog i Elektrotehničkog fakulteta, smešten u laboratoriji radi u pauzama između vežbi.

    Dve godine kasnije, 24. februara 1954. klub dobija ime i zvanični status, priznanjem direktno od rektorata Visoke tehničke škole. Narednih desetak godina klub funkcioniše amaterski, kao i većina klubova u to vreme i većinu vremena posetioci provode igrajuci šah. Od 1962. kreću prave promene i počinje se sa organizacijom kulturnog, sportskog i zabavnog života studenata, uključujući i predavanja poznatih ličnosti, igranke itd.

   KST gradi svoj imidž do 1969. kada pravi veliki bum na kulturno-zabavnoj sceni Beograda otvaranjem diskoteke, u kojoj se razvijaju pravi samoupravni odnosi, dele zaduženja kao i odgovornosti, a sve to, u organizaciji studenata. To je ujedno i početak uzlazne putanje kluba koji u narednim godinama dobija samo pohvale, i stiče ugled mesta sa vrhunskom zabavom i sigurnošcu, bez neprijatnih scena i u opšte mogućnosti da do njih dode.

   U takvom maniru KST nastavlja sa radom narednih trideset godina, organizujuci tradicionalne Prednovogodišnje maskenbale (kulturološki fenomen grada), pešacke relije, kvizove, tribine i predavanja, izložbe, projekcije filmova sa FEST-a, koncerte najznacajnijih bendova u zemlji, pa cak i pozorišne predstave. Vecina, trenutno, najeminentnijih organizatora kulturno-muzickih dešavanja u Beogradu, a i šire, koji trenutno rade najvece projekte, nekada su bili radni ljudi kluba. Ono što treba napomenuti je da Klub Studenata Tehnike i pored veoma teške situacije u zemlji, sve vreme odoleva neprilikama i pokušajima od razlicitih interesnih sfera da ga preuzmu.

   Kao i cela nacija i KST se suočava sa NATO bombardovanjem i za vreme istog uz veliku pomoc "Del Arno Benda" pravi svakodnevne matine-e, predstavljajuci sklonište za mlade u tim teškim trenucima, ne bi li bar tih nekoliko casova zaboravili na surovu realnost koja ceka napolju.

Bombardovanje prouzrokuje preiod velike krize kod stanovništva i kod opadaju, pre svega, materijalni, a zatim i moralni i kultuni standardi, i sve to potpomognuto nekolicinom medija koji šire kic i nakaradnu turbo-modrenu kvazi kulturu. U tom preiodu opada interesovanje za KST, pocev od medija, a zatim i od mladih, ipak on ostaje kultno mesto za sve ljude otvorenog uma, koji nisu potpali pod poguban uticaj i time izgubili svoj sistem vrednosti.