Herbi Henkok, beogradska fuzija do muzičkog vrha


Herbie Hancock @ Sava centar, BeogradKada je pre više od pola veka ušao u studio na poziv legendarnog Majlsa Dejvisa (Miles Davis), nije mu bilo jasno koji će instrument svirati. Očekivao je i tražio pogledom standardni akustični klavir, koji je tada uveliko svirao, na njemu komponovao i na njegovim dirkama krenuo da gradi ime i slavu, ali ga nije našao. Majls mu je pogledom pokazao na manji instrument, takođe sa dirkama koji je stajao u uglu studija. Bio je to električni klavir, Fender Rhodes, sve sa mogućnosti manipulisanja bojom i trajanjem tona. Tada, pre pola veka, sa čuđenjem i skepsom, pa, do tada, za džez neviđenom instrumentu i danas nakon više od pola veka i preko 50 albuma, kao pionir elektronskih elemenata u džezu, sintisajzera, fanka, fuzije, a iznad svega kao, verovatno, najveći živi džez muzičar današnjice – Herbi Henkok (Herbie Hancock).

Sava Centar je te dvadeset i sedme večeri u novembru svakim minutom postajao sve manji da primi sve poklonike kvalitetne muzike. Ubrzo su sva mesta bila popunjena, svetla su se pogasila i svi su bili spremni da dočekaju Henkoka sa grupom, verovatno, najboljih muzičara među muzičkim svetom. Početak i uvod koncerta nije mogao biti bolji. Veliki, slavni i traženi, Vini Kolajuta (Vinnie Colaiuta) je počeo sa jakim gruvom i hirurški preciznim i čistim udarcima, zatim su se pridružili i ostali, basista Džejms Džinus (James Genus), gitarista Lionel Lueke (Lionel Loueke), a poslednji je na scenu izašao Herbi Henkok, ispraćen gromkim aplauzom i ovacijama.

Herbie Hancock @ Sava centar, Beograd

Složni i na broju, počeli su muzičko putovanje. Koncert je otvoren kompozicijom „Actual Proof“ i već u prvoj kompoziciji publici su bile predstavljene dugačke solo deonice svakog člana. Henkok je koristio svaki instrument iz njegovog spektra instrumenata sa dirkama, smenjujući se po potrebi, sa klavira na klavijaturu, kombinujući različite zvukove i semplove. „Treći put sam u Beogradu i pamtim vas kao dobru publiku“, rekao je sa osmehom, a zatim se podsetio prvog gostovanja, kada su im instrumenti bili izgubljeni i kada su zbog kašnjenja leta, kasnili i na beogradski koncert. Najavljujući sledeću pesmu, rekao je kako je svira 52 godine i kako se trudi da je odsvira svaki put drugačije, a ovoga puta će to biti sveže i novo. Zaista je tako i bilo. Sledila je pesma sa prvog albuma (Takin’ Of, 1962.), prvi hit i među tri najpoznatija pesme iz opusa, „Watermelon Man“. Pesma je izvedena u novom ruhu, sa jakim gruvom uz snažnu podršku basa, i Henkokovim zvukom iz elektro fank ere. Zapravo čitava kompozicija je bila „presvučena“ u fank fjužn „odelo“, a jedino originalno što je ostalo bila je glavna melodijska fraza u refrenu, bez koje ova kompozicija ne bi bila to što jeste, ali svakako i ova verzija je veoma prijemčiva za uho, pogotovo za onaj deo publike koji ne preferira klasični, standardni, akustični džez. Lionel Lueke, talentovani, afrički gitarista, kompozitor i multiinstrumentalista je izveo svoju solo tačku na gitari, potpomažući je i spostvenim glasom, na koji je dodao efekte, pa je sve dobilo neki viši nivo, spoj Afričkog muzičkog nasleđa, džeza i modernog. Centralni i najefektivniji deo koncerta je bilo dugometražno izvođenje kompozicije „Cantaloupe Island“, kompozicije koja prelazi granice vremena i prostora i koja je od samog autora doživela mnoge verzije i izvedbe. Bio je to veliki džez džem sešn, džez vremeplov uz podsećanje na osnovnu temu kompozicije. Herbijev snažni solo na klaviru sve je ostavio bez daha, videla se primesa njegovih solo klavirskih kompozicija kao što je „Maiden Voyage“ i „Speak Like A Child“. Na delu je bilo nadopunjavanje i „čitanje misli“ u muziciranju, svi su bili kao jedan, a posredi su bile veoma komplikovane kompozicije. Vini Kolajuta je dokazao zašto je najbolji, pored gruva i udarca samo njemu svojstvenog, izveo je solo, koji su mnogi bubnjari, a u publici ih je bilo u velikom broju, čekali da čuju uživo mnogo godina.

Herbie Hancock @ Sava centar, Beograd

Izlazak na bis se podrazumevao, nakon zvaničnog naklona publici i odlaska sa scene uz povike, aplauze i pozive na bis, čuli su se prvi semplovi, dobro poznate kompozicije „Rock It“ sa revolucionarnog albuma Future Shock (1983.), koja je sve prisutne na trenutak vratila u osamdesete godine i eru brejk densa na ulicama američkih gradova. Zbog karakteristike i mnoštva efekata i popularnog „skreča“, „Rock It“ je korišćena i u video i kompjuterskim igrama, filmovima i serijama.

Od 1973. godine, nijedan koncert ne može da prođe bez te kompozicije, koja slovi za najpoznatiju, najpopularniju i kompoziciju od koje je počela fank fjužn era u muzici. Mala pauza i prvi taktovi i poznata uspinjuća melodija na bas klavijaturi, za Henkoka neizbežnom kejtaru. Naravno reč je o kompoziciji „Chameleon“ sa vanvremenskog albuma Head Hunters (1973.), koja očekivano nije mogla da zadrži emocije mnogih, pa je celo izvođenje propraćeno aplauzom i povicima. Najadekvatnija kompozicija za kraj najboljeg.

Dugačke 52 godine karijere i preko 50 albuma i danas, u vremenu rastuće muzičke degradacije, deluje i jeste vanvremensko. Vanvremenskim čini i broj poštovalaca na koncertu, koji se kretao od predškolaca do iskusnih muzičkih „metuzalema“ i savremenika Henkokovih. Vanvremenskim čine i muzičari koji su davali neverovatnu podlogu i koji su izgradili sliku i zvuk koji će se pamtiti ceo život. Vanvremenski je i sam koncert koji je trajao puna dva sata….Ali sigurno je to da su svi pomenuti prisutni, tog 27. novembra osvojili muzički Mont Everest i da od toga nema više i nema dalje.

Herbie Hancock @ Sava centar, Beograd

(Visited 51 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone