EXIT 2016 – 1. dan – Veličina „manjih“ grupa


Repetitor @ Exit 2016Isto vreme, isto mesto, sedamnaesti put za redom (bar na Tvrđavi), šesnaesta godina – EXIT festival sa podnazivom Magic i ove godine će okupiti široki spektar poštovalaca zvuka, od elektronskih do gitarskih formi. Broj posetioca polako raste, kako festivalski dani odmiču, a prvi dan nam je priredio dosta prijatnih muzičkih iznenađenja u vidu „manjih“ grupa.Čast da otvore Glavnu binu (Main Stage) pripala je momcima iz Rumunije, a oni se zovu Roadkill Soda. Predstavnici su danas popularnog pravca, koji kombinuje stoner i psihodeliju uz teški i opori zvuk. Mnogo energije, kvalitetna svirka i odlična komunikacija sa, ne tako mnogobrojnom, publikom bili su okosnica njihove izvedbe. Na repertoaru su se našle pesme sa njihova tri albuma A Fucked Up Trip Gone Band (2011.), Yo No Hablo Ingles (2014.) i Oven Sun (2013.), sa posebnim akcentom na poslednji navedeni koji ih definiše. Upečatljiv trenutak je bio odavanje počasti najboljem tj. Džimiju Hendriksu (Jimi Hendrix), kroz pesmu koja je oponašala tehniku sviranja i zvuk gitare.

Na drugoj strani Tvrđave tj. Fjužn bini (Fusion stage) je, već više od decenije, bilo najkvalitetnijih i najoriginalnijih svirki, ovoga puta pravo osveženje je bila grupa My Baby (Amsterdam), koja stvara muziku koja u osnovi ima slajd, delta bluz, ali se posle širi u klubsku muziku, disko, pa čak i trens, kako sami muzičari vole da priznaju. Repertoar je bio interesantan, a sve pesme su svojstvene „Uprising“, „No Depression“, „Money Man“ i odličan trens bugi „Mad Mountain Thyme“, koji je publiku doveo do usijanja. Zaključak za njihov nastup je da je to prava grupa na pravom mestu, drugačija, svojstvena i dinamična, a ovo im nije prvi nastup u našoj zemlji.

Sve poklonike novosadskog tvrdog zvuka, novosadske škole panka svakako je obradovao nastup čuvenih Mitesers na Eksploziv bini (Explosive). Očekivano, publike je bilo dosta, a razlog tome, verovatno leži u činjenici da poslednjih godina nisu nastupali. Standardna priča za većinu (novosadskih) grupa iz devedesetih godina. Počelo je, trajalo i završilo se žestoko, bez kompromisa, usporavanja i predaha. Nizale su se „Plantaža“, „Radikal“, „Tuga ti i ja“, „Zenica“, „Oči su se navikle na mrak“…. O muzici ovde se svakako ne može mnogo šta reći, osim da zvuk danas mnogo više vuče na hard kor, nego na pank, kako je to bilo na početku karijere. Jedinstvenost ovog nastupa je u širokogrudom deljenju majica sa bine.

The Black Heart Rebellion, alternativna, progresivna, mistična grupa iz Belgije održala je više nego interesantan koncert na Fusion-u. Uz specifičnu scenografiju sa posebnim osvetljenjem i ljudskom šakom na video bimu i instrumentima kao što su određene perkusije, zvona, harmonika, poveli su nas na putovanje kroz mračne i duboke emocije. Pesme su spore, dugačke, sa malo tonova, ali u svakoj pesmi se pušta emocija do kraja, ma koliko vremena bilo potrebno. Izdali su tri albuma Monologue, Har Nevo i People, When You See The Smoke.

Future Shock je skrivena bina na koju itekako treba obratiti pažnju tokom festivala, jer na istoj se dešavaju raznolike i kvalitetne svirke. Bend kome treba pokloniti vremena je svakako Vrane Kamene. Žestoki rokenrol iz Beograda. Po zvuku i svirci neodoljivo podseća na Majke i Partibrejkerse, reklo bi se najadekvatniji naslednik obe grupe. Izvodili su autorske pesme poput „Ne dugujem ti ništa“, „U mraku mrak“, „5 minuta pažnje“, a sve je bilo potkovano virtuoznom svirkom na gitari i odličnom, masivnom ritam sekcijom. Grupa koja bi mogla da ima lepu budućnost, akoja zavisi od stanja na rokenrol sceni srpskoj.

Prvi dan EXIT-a je prošao definitivno u znaku „manjih“ grupa, koje su, sve do jedne, uspele da opravdaju poziv i da odsviraju najbolje što umeju i tako uveličaju ovaj festival.

  • Foto: Nemanja Đorđević
(Visited 178 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone