Dorian Vud (Dorian Wood) @ Antigel Festival


Dorian Wood @ Chat Noir, GenevaKoncert Doriana Vuda (Dorian Wood), dogodio se u kultnom i za švajcarske prilike skupom klubu, nešto nalik novosadskom CK13 po zapremini, Chat Noir-u (Crnoj Mački) u Karužu, Ženevi.

Ulaznice su unapred rasprodate i sve je bilo dupke puno i pretoplo i oznojano. Dorian je na kraju rekao da voli miris muškog i ženskog znoja. Pozvao je ljude da kupe ploče, diskove, majice i da se tamo tako oznojani zagrle. Nastupio je u okviru Antigel festivala.

Antigel iliti tzv. antifriz je neverovatan festival, koji se održava već četvrtu godinu, takoreći sa namerom, skriven od sveta. Kada se gugla antigel, pored definicije francuske wikipedia-e antifriza izađe naravno i zvanični sajt festivala i samo nekoliko vesti vezanih za isti i to na stranicama manjih turističkih agencija. Da se kojim slučajem ovaj festival događa u Srbiji verovatno bi se zvao antiexit (bezizlaz) jer je koncepcijom, sadržajem, cenama, načinom oglašavanja veoma udaljen od pomenutog. Neko će reći pa i Suzan Vega (Suzzane Vega) je svirala na Exit-u! Da, ali ona je ovde glavna zvezda!

Dorian Wood @ Chat Noir, Geneva

Kada sam otišao na program ovog decentralizovanog i deteritorijalizujućeg festivala, bilo mi je poznato jedva 10% autora. Manje više sve su to neki dobri ljudi, počeli da stvaraju u 21. veku sa ciljem da tope svoja i tuđa srca. Dorian Vud i stasom i glasom podseća na Entonija (Anthony and the Johnsons). On je Amerikanac koji dolazi sa zapadne obale, iz grada anđela, očigledno latinoameričkog porekla, homoseksualac, debeo je i podseća na kuvara nekog ukletog, piratskog broda. On je emotivni apokaliptičar. Sva njegova muzička misija se može svesti na estetizaciju i muzičku transformaciju polja sretanja ličnih gubitaka, trauma, rana ali i želje sa jasnim političkim stremljenjem (zamišlja da će se na kraju sveta sve žene ujediniti i pružiti otpor vekovnoj muškoj dominaciji, cut the world peva Entoni).

Orkestar sa kojim je nastupio na Antigel-u bio je sveden na električni klavir koji je svirao Dorian, zatim bubanj, kontrabas i harmoniku. Dakle bio je to jedan kamerni, intimni bend, bez trzačkih instrumenata (kontrabasista je u 90% stvari gudio gudalom). Bubnjar je bio vrlo glasan, što mi je prijalo kao led u čaši punoj Jack-a. Nihova pojavnost je podsećala na uvrnuti, fantomski kabare. Drugost svake ponaosob pesme i stilski i po duhu je poput paralelne montaže naglašavala kako teške tako i lake momente i ostavljala im prostor da se razvijaju do kraja odnoseći se jedna na drugu. Svirao je pesme bliske pesmama mračne faze Nika Kejva (Nick Cave) i Toma Vejtsa (Tom Waits), ali i one koje bi odgovarale patetičnim šlager majstorima kakav je npr. Frenk Sinatra (Frank Sinatra) bio.

Dorian Wood @ Chat Noir, Geneva

Koncert je otvorio dramatičnom i napetom „A Gospel of Elephants/Hpssos“ kao da je na samom početku publici i sebi hteo da kaže nema zezanja. Da bi u mirnije da tako kažem vode uplovio već sa sledećom „O“. Dorijanu Vudu čini mi se nije bio potreban mikrofon, čovek ima glaščinu i peva lako i slobodno. U nekim trenucima sam imao utisak da to nije koncert već ispovest na probi, u sobi. Govorio je o nemogućoj ljubavi, ljubavi koja nije mogla da mu se dogodi. Govorio je o odnosu sa svojim ocem, sa kojim ne govori, kojem se, verujem, obraća pesmom nešto kao slušaj oče moju pesmu. Želeo je da nauči još neku francusku reč (pored bonjour i merci) pa je pitao publiku kao se na francuskom kaze sadness (tuga), jednoglasno su odgovorili tristesse (izgovara se tristes), eto tako da znate, da znamo, kako se na francuskom kaže tuga.

Dorian Wood @ Chat Noir, Geneva

Za kraj, Dorian je odsvirao „Down, the Dirty Roof“ – jedna pesma koja će izraziti sve njih, “odsviraću za kraj pesmu koja je u stvari mi”, tako je nekako rekao, a nakon bisa u obliku frenetičnog aplauza praćenog indijanskim pokličem – „La Cara Infinita“, pesma koju je pevao svim ženama.

Moj subjektivni doživljaj vremena je bio u neskladu sa tzv. objektivnim vremenom. Jednostvano, mislio sam da je stari Dorian pevao samo pola sata, a pevao je triput više, što je izgleda prava mera i da čujes i da poželiš da čuješ još.

Set lista:

  • 1. A Gospel of Elephants/Hpssos
  • 2. O
  • 3. Glassellalia
  • 4. La Cara Infinita
  • 5. Pianos and Bricks
  • 6. We Are The Heart of Human Hair
  • 7. The Stronghold Passage
  • 8. Pearline
  • 9. Down, The Dirty Roof
  • 10. La Cara Infinita (Encore)

(Visited 25 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone