Cotton Pickers pobrali aplauze Novosađana


cotton_pickers_nsU petak 15. februara u kultnom novosadskom klubu Foxtrot, imali smo priliku da prisustvujemo koncertnoj promociji novog albuma sve popularnijeg mladenovačkog bluz – rok tria Cotton Pickers.

Njihov prvenac pod nazivom „SlaughterHouse Blues“ objavljen je krajem prošle godine, a mladi muzičari se do sada mogu pohvaliti učestalim nastupima, u većim i manjim gradovima Srbije, te pozitivnim reakcijama publike.

Tako je bilo i tog petka u Novom Sadu. Iste večeri su nastupe u gradu imali i Damir Urban i Zabranjeno pušenje, ali poštovaoci kvalitetnog bluz – rok zvuka u velikom broju okupili su se u Foxtrot-u.

Oduševljenje na licima iz publike nije izostalo odmah nakon intra, kao ni nesebični aplauzi na kraju svake pesme.
Jovan Stepić, Ivan Stepić i Uroš Ugrinović svoje raspoloženje preneli su i na nas, držali nam i zadržali pažnju. Pratili smo ih u ritmu. Ni starija publika nije se „štedela“.

Izvođenjem dobro poznatih „Hoochie Coochie Man (Muddy Waters), „Pride&Joy (S.R.V.), „Feels Like Breaking Up Somebody’s Home“ (Warren Haynes), „Send You Back To Georgia“ (Warren Haynes),„That’s What Keeps Me Rockin“ (Robert Cray), „I Don’t Owe You A ThAng“ (Gary Clark Jr.) i mnogih drugih u dvočasovnom trajanju, Cotton Pickers su pokazali i dokazali da su na „visini“ zadatka, a iste su bile pohvalno usklađene uz pesme sa njihovog albuma.

Osvrnućemo se na njihovih pet pesama, od ukupno deset sa albuma, koje su nas svojom efektnošću i aranžmanskim rešenjima povele u neumorno putovanje visinama i dubinama tonova koji mame.

Pesmom „Love“ oživljen je snažni ljubavni naboj, silina koja ne jenjava, traganje za ispunjenjem…

„I’ll be running for too long
Try to catch my baby“

U naslovnoj pesmi „SlaughterHouse Blues“ izuzetno preplitanje gitara i jasni udarci bubnja objašnjavaju razlog… Iz tihe patnje, rađa se bluz ulaskom u hladni SlaughterHouse… A izlaskom iz njega, širi se nada poput novog zraka.

„I’m going to the SlaughterHouse everytime I feel down“

„Alone“, kao i sam naziv, priča o teškim koracima iz osame, željama i nadanjima…

 „I’m alone, all alone…

Just want to know that everything’s gonna be alright“

cotton_pickers_2

Na fantastični ljubavni dodir gitare kroz intro pesme „Every Day“, nadovezuje se skoro opipljiva vizija i zanos u glasu…

                                                                „Every day
                                                    I want my woman by my side
                                                                 Every night
                                                    I want my woman by my side
                                                     And my mind is going crazy
                                                 everytime she gives me a smile“

A onda, rešenost… „My Girl“

„I walking down the road…
I wanna see my baby“

Ono što je ostavilo snažan utisak na nas te večeri jeste muzički energičan izraz u fantastično smelim i zrelo osmišljenim prelazima tri ujednačeno snažna instrumenta.

Muzika koju smo imali prilike da čujemo je poput ručno ubranih zrelih plodova pamuka najboljeg kvaliteta.

Taman kada su Cotton Pickers nastavili sa bisom, prekinuše ih… Po svemu sudeći, svirke traju do 01:00h u Foxtrot-u; ni minut više, ni manje. Poslednja pesma koju su odsvirali bila je „The Boy Can Sing The Blues“ (Glenn Hughes). Možda tu i treba da stoji tačka.

Još nešto, i osmesi su bili prisutni sve vreme. Zadovoljni oni, a zadovoljni i mi…

Hvala na lepoj večeri članovima benda Cotton Pickers. Očekujemo ih uskoro opet u Novom Sadu.

(Visited 20 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone