Cat Power – tiha oluja!


Cat Power @ Dom omladine Beograda 2016 (Foto: Stanislav Milojković)Čen Maršal aka Cat Power je na svom beogradskom nastupu u nedelju 11. septembra 2016. godine bez sumnje pokazala da je zvezda iako se ne ponaša tako. I posle hiljade koncerata ona i dalje ima tremu koja se izražava recimo kroz njeno s vremena na vreme žaljenje na zvuk koji je baj d vej savršen. Velika sala je bila dupke puna i u parteru i na tribinama kao i galeriji. Ljudi su na platou ispred DOB-a počeli da se okupljaju već oko 20h. Cat Power je uspela da okupi sve: od tinejdžera, preko generacije koja je stasavala uz njene ploče do rokerskih pionira. Pored dobrog ukusa za oblačenje, publiku je vezivala pobožna tišina za sve vreme nastupa . Čuo se samo aplauz nakon završene numere koji je bio znak da prelazimo u sledeću stvar. Cat Power uliva krajeve pesama u nove pesme i tako tka celinu ili bolje dve: gitarsku i klavirsku.

Koncert je otvorila lamentom nad Detritom (Old Detroit) na svojoj Copper U1 Silvertone gitari boje drveta, bez ikakvih pedala ali sa dva mikrofona. Rasveta je bila svedena i moćna, dugi plavi ili žuti snopovi svetla koji se negde seku i prelamaju konstruišući predivne svetlosne ornamente na plafonu iznad publike. Kada sam čuo da dolazi Cat Power nisam ni pomislio da će svirati bez pratnje benda, to sam nekako podrazumevao, međutim sve mi je bilo potaman. Cat Power sama, uz gitaru ili klavir fakat daje mnogo više prostora glasu koji je neverovatan, hrapav, iskusan i prelep, kojim izlaže svoja stanja, gledišta i teške, paćeničke emocije prouzrokovane večno propalim vezama.

Nakon gitarskog seta se prebacila na klavir da bi finiširala gitarom i poentirala a kapela slaveći ljubav, prethodno nas uveravajući da smo joj baš mi, njena publika ogromna podrška. Tu sam zaista mogao da osetim da njen život jeste pre svega nastup i da pesma postaje živa tek u izvođenju. Iz takvog stava proizilazi i njena potreba ne samo da svira obrade već i da obrađuje sopstvene pesme. Tako je stvar „3,6,9“ koja se na albumu Sun graniči sa hip hopom transformisana do melanholičnog kabarea. Cat Power se poigrava sa pesmama, žanrovima, glasom ali čini mi se i sa samim konceptom ovogodišnje turneje. Hiljade ljudi ima utisak da zapravo prisustvuje koncertu žene koja je u 4 ujutro, pred kraj nekog dobrog privatnog žura sela za klavir i peva više za sebe ali si se ti tu slučajno našao i želiš da je čuješ pre nego pođeš kući. Tako najintimnije moguće, potpuno ogoljeno biva izgovoreno u ogromnoj sali bez malograđanske potrebe da pravda bilo šta. Posebno mi je bilo drago da sa albuma You Are Free čujem i „Fool“ i „Maybe Not“ kao i stvar koju je posvetila Kobejnu (Kurt Cobain) „I Don’t Blame You“. Njena muzika je istovremeno soundtrack za vođenje ljubavi i muzika preko potrebna ostavljenom ili ostavljenoj.

Pre nego što ću krenuti na koncert u Novom Sadu je iznenada počeo da duva nenormalan vetar, oblaci su se provalili, padao je grad a istovremeno je sijalo sunce. Dok su ljudi trčali do gole kože mokri u pokušaju da nađu zaklon lišće je letelo u svim pravcima. Na emotivnom planu nešto slično se dogodilo nekoliko sati kasnije u dvorani Doma Omladine, sa Cat Power otputovali smo tako negde.

  • Foto: Stanislav Milojković
(Visited 942 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest1Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr1Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone