Beograđani dočekali jutro uz Long Night festival


Long Night FestivalPrvi Long Night festival održan je u noći 26/27. marta u Domu omladine, gde je tokom više od osam časova skoro 2.000 Beograđana moglo da u tri dvorane isprati svirke čak 12 domaćih i regionalnih izvođača, od kojih su Block Out, 16x8x23 i The Dibidus promovisali CD-ove objavljene baš u subotu posredstvom Long Play-a!

Alternativni trio Autogeni trening iz Nikšića/Podgorice počeo je svirke u velikoj dvorani DOB-a žestokim izvedbama pesama sa svog CD prvenca „Previše“ (2009) kao što su naslovna, „Ćehotina“, „Kakvi su to moji snovi“, „Mulj“ ili „Mene i mene“.

Nastup Autogenog treninga se može opisati kao pretvaranje poraza u pobedu, jer su u gradu u kome ljudi izlaze u život tek od 22:00, počeli da gruvaju od 20:30 pred tek nekoliko desetina posetilaca u praznjikavoj dvorani, ali su potom pokazali da su bend od koga se velike stvari tek očekuju sa skorašnjim izlaskom njihovog drugog albuma.

Naime, nastavak rafalnog ispaljivanja otkidačkih gitara-bas-bubanj stvari, poput „Idem gore“ i „Ajmo dalje“, privuklo na svirku Autogenog treninga do kraja već respektibilnih nekoliko stotina Beograđana, koji su ostavili šankove sa pivom i provirili da vide šta trese DOB.

Letu štuke muku su mučile pre dve godine da napune veliku salu DOB-a. Sada, na long Night festivalu nije imala igla gde da padne dok su frontmen Dino Šaran i drugovi izvodili „Minimalizam“ i „Paranoju“, a našlo se mesta i za „Teslu“, „Malog“ i „Peru papacodera“, kao i baladu „Sami“, u pratnji fascinantnog horskog pevanja beogradske publike.

Kako je prihvaćen najavni singl „Brojevi računa“, postavlja se pitanje da li će kroz koji mesec kad Štuke objave treći album, za njihov treći BG koncert Dom omladine biti dovoljno velika dvorana?

Sa negativne strane, nesnosna gužva, još gora ako je to moguće nego na Štukama, da padneš u nesvest, najbolji je opis nastupa Rundek Cargo trija. A s pozitivne strane? Šest prednovogodišnjih beogradskih koncerata u UK „Vuk karadžić“ protekli su u pobožnoj tišini tokom izvođenja pesama sa tada objavljenog odličnog CD albuma „Plavi avion“. Sada toga više nema. Dokaz? Trenutak kad posle niza starih hitova zaključno sa „Aj karmela“, Darko Rundek pita publiku da li žele da čuju (novu pesmu) „Indijanska“ a preko hiljadu ljudi vriskom odgovara „Da“! A posle toga svi su zajedno u DOB-u prionuli da „Sadimo lan“!

Block Out su u subotu za Long Play objavili multimedijalni disk sa spotom, i dve verzije obrade „Beograd spava“, koju je izvorno snimila kultna beogradska grupa u škripcu. Možda se očekivalo da će posle Rundeka i ponoći velika dvorana DOB-a opusteti, ali Block Out su to na najbolji način demantovali i potvrdili svoj status istinskih veličina pred nekoliko stotina raspevanih (!) Beograđana preguravši prekodvočasovnu svirku, uz skoro nestvarno dobar zvuk, do 04:00 ujutro.

„Veži me“ je na uvrnut način posvedočila o odnosu publike Long Night-a i beogradskog benda, a zasigurno jedan od vrhunaca festivala bilo je izvođenje „Čarobnog akorda“ uz horsko pevanje prisutnih u dvorani!

Beogradski The Dibidus su u subotu postali ponosni vlasnici „Trenerke i sakoa“. Tako se naime zove njihov drugi CD album (izdanje Long Play), sa 11 pesama među kojima je „Pokloniću joj nebo“ iz kultnog filma „Mi nismo anđeli“.

Program u sali „Amerikana“ The Dibidus su predvođeni Dejanom Pejovićem-Pejom otvorili nešto posle osam pred respektabilnih par stotina posetilaca, koji su se sve više zagrevali uz zarazne dibidusovske ritmove i pesme sa novog albuma, koji rasplesano opisuju našu surovu i crnu stvarnost, ali istovremeno služe kao terapija i lek.

Bend je zvučao odlično i u pesmama starog Pejinog benda Familija kao što su „Paranoja“ i „Nije mi ništa“, a već sada se naslućuje da če stopama njihove popularnosti poći dibidusovska „Kafana“ i naravno prvi spot sa albuma „Hleba i igara“.

Ako je suditi po malo je rečeno fantastičnom nastupu Pips, chips & Videoclips u subotu u „Amerikani“, ostaje nejasno zašto Zagrepčani do sada nisu uspeli da se nametnu kao jedan od najpopularnijih bendova iz Hrvatske u Srbiji?

Frontmen Dubravko Ivaniš je bio po pravilu u elementu, čas izgubljen, čas mrgodan, čas posednut na monitor uz rub bine, ali je davao sve od sebe, dok je bend savršeno prašio iz sve snage. Pips nisu pop, niti alternativni pop. Pips su čisti nepatvoreni rokenrol. To ne dokazuju samo snažne izvedbe „Teroristi plaču“ ili „Poštara“…

…Jedan od vrhunaca našeg festivala bila je neverovatna, nabrijana i posvećenička, obrada „Poslednjih dana“ pesme Idola sa legendarnog albuma „Odbrana i poslednji dani“ (1983). Ko nije bio može da žali.

Slovenački Balkan Boj Magnifico pokazao je da ga Bjela nije slučajno odabrao da uradi straobalan hit „Samo malo“ iz isto takvog filma „Montevideo, Bog te video“. Sudeći po „Hir aj kam“, „Pismu kumu (Rambo, Rambo) i već pomenutoj hitčini „Samo malo“, a sve sa trubama i preciznoj „Giv mi mani“ svirci, Manjo je na dobrom putu da konačno postane (estradna) zvezda i u Srbiji.

Njegov kum Rambo Amadeus carski se popeo na binu u „Amerikani“ dobrano iza ponoći i dok je pevao o Sizifu i o tome kao ima fantastične glasovne mogućnosti, dvorana je konačno postala krcata, kao onomad za Štuke i Rundeka u dvorani par spratova niže. Svjetski Megacar je usput primetio da je renoviranje DOB-a urodilo plodom jer svlačionice sad imaju funkcionalne tuševe.

Svirke na“Long najtu“ zapravo su počele nove nade srpske scene, bend Nova iz Novog Sada tačno u 20:00 u Klubu DOB-a. Bend kome bez zvaničnog fizičkog izdanja beogradska publika zna pesme. Što nije teško ako se jedna zove „Ledeno“, druga „Jedini“, treća „Mefisto“… Novosadističkom triju pridružila se i jedna Luda krava kao četvrti član (David Stojanović gitarista istoimenog pank ska sastava iz Bačkog Petrovca).

Potom su raspoloženje u ispunjenoj dvoranici (200 ljudi?) podigli su na zavidan nivo skopski Superhiksi.

A onda ONI. Posle 12 godina najpoznatiji bend iz Stare Pazove 16x8x23 vratio se kroz malu dvoranu DOB-a, ali na velika vrata na posustalu srpsku scenu. Znojili su se zidovi. Tako su prašili 16x8x23x! Frontmen Vuk Popadić je najavio i nije slagao da bubnjar Dragan Jovanović „čuka ko metronom“. Dvojac gitarista/basista Aleksandar Zarić/Saša Savić jede instrumente za doručak, pogotovo ako su u pitanju „Kifle s džemom“. Popadić je poderao glasne žice, sagoreo kao šibica i izveo nekoliko upečatljivih skokova i okreta, čime je ubedljivo zaslužio nezvanični naslov „najboljeg frontmena Long Night festivala“.

16x8x23x su promovisali u subotu za Long Play objavljeni antologijski dvostruki CD „Bubanj, bas, gitar i glas“ sa skoro svim njihovim studijskim snimcima i pokazali da je budućnost pred njima. I pored sopstvenih hitova, „Tautologije“, „Šnicli“ i „Miloša Šestića“, razvalili su sa dužnim poštovanjem „Dosta, dosta, dosta“ novosadskih Boja.

Banjalučki etno-rege-dab sastav Sopot zatvorio je nastupe u najmanjoj dvorani festivala skoro u transu, uz zaglušujuće izvedbe pesama, kao što su „Izvor“, „Zemlja“ ili „Osu se nebo“ sa njihova dva CD albuma „DuBalkan“ (2006) i „Equilibrium“ (2009). Frontmen Petar Topalović se izvinio i rekao da su možda malo više „nojz“. Niko se nije bunio. Sopot drma.

(Visited 25 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone