Avantura i ljubav sa publikom – Rundek Cargo Trio


Trećeg dana na Exitu 2014, na Fusion stejdžu nastupao je Darko Rundek sa svojim bendom Rundek Cargo Trio. Pričali smo sa njim i sa Isabel, violinistom u bendu.

Razgovor nakon naporne tonske probe bio je napet, i Rundek i njegovi muzičari su bili poprilično nezadovoljni organizacijom na Exitu. Ipak kroz desetak minuta, Rundek je, uz podršku Isabel, pristao da podeli svoje utiske, ne krivši nezadovoljstvo i neprijatnosti koje su doživeli tokom dolaska na tvrđavu. Bez trunke uzdržavanja Rundek se najviše žalio na tretman muzičara, na okolnosti u kojima su svirali, na tehničke probleme koje su imali. Pored toga, Darko Rundek kao jedan od kultnih muzičkih ličnosti na ovim prostorima, priča zašto Exit nije revolucija, šta misli o pesmi “Uzalud pitaš ko ide”, o srećnim trenucima u životu, uživanju i povezanosti sa publikom.

 
    Kako se osećate odkako ste stigli na Exit?
Pa, osećam se kao ptica.
–    Ptica? Jel to upućuje na neko radosno osećanje zato što ste ovde ili..?
Ne znam. Jako nam je neprijatno odkako smo stigli. Muzički tonac je kasnio, bili smo gladni, imali smo problema sa gužvom  na granici. I pored toga, kad smo stigli morali smo na ulazu u tvrđavu da čekamo pola sata jer oni nisu imali potrebne papire, potvrdu našeg vozila, pa nismo mogli odmah da uđemo. Tako da, znaš, osećam se poprilično sj…no. S jedne strane, ovde se svi ponašaju da je sve tako striktno i ozbiljno, ali mi smo imali toliko problema. Poslužili su nas prilično lošim obrokom  koji je bio bezukusan i oskudan, salata je bila preslana, morali smo sami da plaćamo piće po ceni tri puta većoj nego u bilo kom drugom restoranu. Tako da osećam se kao ptica koju su posr..i.
–    Hvala za iskren odgovor. A Isabel, šta Vi mislite?
Potpuno se slažem sa Darkom, upravo tako je bilo.
–    Kao logični nastavak vaših utisaka, recite mi šta Exit treba da uradi kako bi bio bolji festival?
Pa, ako hoćeš da budeš striktan i oštar prema drugima, posebno prema izvođačima, moraš pre svega biti takav prema sebi. To znači da tehnika mora da radi kako treba, da ljudi koji rade na bini budu profesionalni, kompetentni za to, da znaju da rade svoj posao. Posebno, moraju imati na umu da je kvalitet muzike koja se izvodi proporcionalan načinu kako su muzičari primljeni, da li su dočekani sa gostoprimstvom ili ne. Ako se osećaš poštovan i dobrodošao, muzika koju izvodiš će biti takva i publika će uživati. A ako se osećaš da te neko tretira samo da te šutne na scenu, i u isto vreme, tehničari ne rade dobro svoj posao, onda će muzika biti u skladu sa tim.
–    Hajde da ostavimo to na stranu sada. Šta biste vi voleli da se dogodi između Rundek Cargo Tria i publike?
Nama je važno da imamo kontrolu na bini tokokm svirek, da instrumenti rade kako treba, kako bismo imali što bolji zvuk, da sve bude tehnički u redu.
–    A šta je sa osećanjima koja nastaju između vas i publike?
To je uvek isto. Kada se popneš na bin da sviraš moraš dati sve od sebe, sve što publika traži. To znači iznova naći nivo pozitivne vibracije sa publikom, što je uvek posebna avantura i ljubav.
–    Pomenuli ste ljubav. Ljudi ovde vole Darka Rundek, posebno iz vremena benda Haustor. Volela bih da vas pitam o jednoj posebnoj pesmi, ne znam da li je Isabel zna, u pitanju je “Uzalud pitaš ko ide”. Ta pesma postoji toliko dugo godina, i dalje se pušta na radio stanicama, ljudi je puštaju glasno kod kuće, u kolima, i možemo reći da se ovde u Srbiji svaki dan negde može čuti. Zašto je ona tako popularna?
Muzički gledano, razlog leži u tome jer je ona komponovona u pentatoničnom drevnom stilu, ljudi su dotaknuti tim zvukom na jednom dubljem nivou. To je jednostavna pesma, bez puno komplikacija. Melodija je jednostavna, pa svako može neki deo sebe da pronađe u njoj. S druge strane njena tema je neprolaznost, pa i kad si mlad ti misliš o tome, da li ćeš živeti večno i slično. Pesma priča o ženi koja je sujetna zbog svoje lepote, o prelepoj ženi koja ima lepotu koja je prolazna. Te teme su nešto gde mladi ljudi mogu da se poistovete na isti način kao i mi stariji.
–    Da, razumem. Mi imamo još malo vremena, a ja imam toliko pitanja, pa hajde recite mi koji je vaš osnovni motiv za dolazak i koncert u Novom Sadu?
Relativno smo dobro plaćeni za to, i opet ovo je mesto, ovaj festival takav da isijava određenom aurom. Dolazi do susreta ne samo na lokalnom nivou nego na internacionalnom. To je nešto što održava isijavanje aure ovde, iako, kao što sam već rekao postoji toliko stvari koje nisu na nivou koji se slaže sa reputacijom koju Exit ima.
–    Spomenli ste auru. Bend Haustor je bio revolucionarni nju vejv bend 80-ih godina. Da li mislite da Exit zaslužuje tu etiketu “revolucionarnog”. Kao što vidite svi mi na ovim karticama oko vrata imamo natpis “I am Exit revolution”. Da li je Exit stvarno revolucija?
Nije. Exit je jedan veliki festival koji se nalazi na dobro odabranom mestu, Petrovaradinska trvđava je dobra pozicija gde može da postoji više stejdževa, tu je i reka Dunav, a ljudi u Vojvodini su otvoreni i gostoprimljivi, tako da je Exit po mnogo čemu lep festival. Ali ipak, objektivno gledano, to je samo jedan od velikih festivala, Ecit funkcioniše po istim principima kao drugi festivali, ima istu strukturu. Lično mislim da festivali trebaju sve više da postan umesto razmene (kroz te radionice i sl.) nego smao konzumacije. Tako da misli da Exit nije nikakva revolucija.
–    Za kraj, kako izgledaju za vas najsrećniji trenuci u životu?
Isabel: Teško je to objasniti u nekoliko reči. Postoji jedna specifična tačka koja se dosegne kada si u stanju da se odrekneš svog malog ega, i svojih  problema, i da se otvoriš za jedan novi nivo primanja energije. I kada t eta energija dotakne, obuzme, kada prođe kroz tebe, ti postaješ promenjen i možeš reći da si onda srećan. I koliko god da traje, neka traje, ali to zaista postoji. Nadajmo se da ćemo uspeti da ponovo dođemo do te tačke.
Darko Rundek: Rekao bih manje ili više isto to. Da, baš to. Kada dosegneš trenutke susreta sa tom energijom, koji mogu trajati par sati, uživaš u onome što ti jesi, i to je za mene najsrećniji trenutak za koji se me pitala. Ali mislim da je uživanje bolja reč za to, jer kada kažeš “sreća” to zvuči pomalo pasivno, a uživanje je nešto veće, daje ti više.

         

Photo Marijana Vranic

(Visited 76 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone