AC/DC – Rock or Bust (album)


AC/DC - Rock or BustVest da najupečatljiviji čovek iz pozadine, kičma benda Malkolm Jang (Malcolm Young), definitivno napušta grupu zbog bolesti, odjeknula je negativno, praćena predviđanjima da je rok velikanima došao kraj. Na sreću miliona širom planete, predviđanja se nisu obistinila. Na mesto slavnog (i jednog od najboljeg na svetu) ritmaša došao je rođak koji nosi isto prezime i njegovo ime glasi Stivi Jang (Stevie Young). Svi su na okupu i sve je spremno za petnaesti internacionalni album i petnaesto izdanje beskompromisnog rokenrola – Rock or Bust i naravno AC/DC.

Album otvara istoimena pesma i najavljuje nam u kakvom pravcu i maniru će teći ceo album, a to je manir i pravac star i prepoznatljiv preko trideset godina unazad, ali ipak osvežen, aktuelan i nov. Standardan uvod sa rifom, mala pauza između svakog takta, zatim pridruživanje nepokolebljive ritam mašine. Snažna poruka „In rock we trust it’s Rock or Bust!“ otpevana svežim vokalom Brajana Džonsona (Brian Johnson), koji uprkos godinama zvuči kao da se sluša album sa početka njegove karijere u bendu.

Nešto melodičnija je „PlayBall“, koja je kao singl najavila izlazak albuma i koja je korišćena kao numera u bejzbol ligi. Akordski bogatija sa zapaženijom ulogom ritam gitare, preti da bude „najkomercijalnija“ (iako taj epitet je za njih redak) pesma.

Kola, autoput, bar, viski, žene i himnično otpevano „Rock The Blues Away“, tipičan predstavnik zvuka iz dekade devedesetih, melodično i prijemčivo za uvo. Interesantan početak, uvod i oštar i odsečan rif ima „Sweet Candy“, koja po tematici ne odstupa od prethodne, ali je čvršća i „Back In Black“– ovska.

Žestoka, (anti)ratna i mračna po karakteru je „Dogs Of War“, koja u sebi sadrži lepe prateće gitarske harmonije koje odlično opisuju paradoks „Dogs Of War – Soldier Of Fortune“.

„Rock The House“ je tipičan hard rok hit sa melodijskim delom karakterističnim za grupe tog žanra.

U još jednoj predstavnici tematike lepšeg i promiskutetnijeg dela „Miss Adventure“, najupečatljivije je vokalno podržavanje melodije i takođe isto podržavanje u refrenu, što celoj pesmi daje „škakljivu“ notu.

„Got Some Rock an Roll Thunder“, sporija, ali sa stilom i opravdava lajt – motiv naslova kompozicije i spada u one obavezne sporije i bluzičnije pesme, koje se nalaze na svakom albumu.

Album zatvara „Emission Control“, koja takođe može da se svrsta u klasike sa svim prepoznatljivim pomenutim elementima i sa odogovarajućim tempom za poslednju pesmu.

AC/DC je i ovoga puta ispunio sve elemente svog muziciranja i postojanja. Jak gruv bubnja i basa koji je tu samo da podržava i filuje bubnjeve, bez melodija, ritam gitara koje je najjače oružje grupe uvek bilo i solo gitara, koja oštrim i melodičnim deonicama oblikuje kompoziciju uvek na sredini i pred kraj pesme.

Najjači adut ovoga albuma je ubedljivo vokal Brajana Džonsona koji zvuči pre svega sveže, snažno i ubedljivo, što se naročito zapaža na visokim deonicama. Album traje svega nešto više od 30 minuta, što može biti jedina zamerka, ali i u tih pola sata je rečeno sve i to u više tematika. Posle ovakvog albuma, a uzimajući u obzir sve okolnosti za vreme snimanja, možemo se nadati još dugom i beskompromisnom rokenrolu.

(Visited 35 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone