45 godina čistog rokenrola – YU grupa u Novom Sadu


Yu Grupa @ Spens, Novi Sad (Foto: Maja Tomas)YU grupa je 45 godina na braniku rokenrola. Braća Jelić su tu da vrate veru u rokenrol u ovoj napaćenoj zemlji. Budimo srećni što ona postoji i što oni deluju. Uvod u ovaj tekst se podudara sa uvodom u koncert u maloj dvorani novosadskog SPENS-a, a koji je dao, takođe, legendarni Cane (Partibrejkers). Spoj legende i stvarnosti je bio uobličen u slavljeničkom koncertu povodom 45 (…sada već 46) godina čistog rokenrola a i odličan povod za predstavljanje novog albuma.

Bez mnogo pompe, priče i viška spektakla, ali dostojanstveno, principijelno i misionarski, započeli su koncert pesmom „Vodi me kući anđele“, koja je odsvirana u nešto drugačijem aranžmanu, a potom su sledile dve pesme sa novog albuma „Evo stojim tu“ i „Panika“ i odmah se može zaključiti da će ceo album biti poptuno u koraku sa svetskim tokovima pravih rokenrol albuma. Pesme prosto odišu svežinom, čvrstinom i lepo osmišljenim melodijama, na šta smo navikli u prethodnih pola veka.

Usledile su proverene, veseli rok „Moj stari bend“, kvalitetna balada „Zamoliću te“ i poslednji, tj. najsvežiji veliki hit u poslednjih deset godina „Pustinja“. O sviračkim kvalitetima svih, a naročito gitarskom duu Dragom i Petru Jeliću ne treba trošiti reči, ali uvek treba naglasiti i pomenuti ko je klasa, ko je najbolji i od koga treba da se uči. Prvo zajedničko izvodjenje sa publikom je bilo na pesmi „Dunavom šibaju vetrovi“, što je i logično, a svi stariji su se podsetili pesme „U tamo disko kluba“, žestok i brz ritam na „Opasno“ i sjajni, spori, emotivni bluz u pesmi „More 2“. Trio pesama koje spadaju u antologiju „Blok“, „Kome se raduješ“ i „Zaboravi“ se podrazumevao, a prvi od najupečatljivijih momenata je bilo izvodjenje etno fragmenata, koji su lepo uklopljeni i čine svojevrsnu rok etno rukovet. Reč je o kompoziciji koja se sastoji iz pesama „Kosovski božuri“ i „Nona“, gde se naročito istaklo umeće ritam sekcije u sastavu Žika Jelić i Igor Malešević, koji su imali solo tačke, a čitav performans je trajao bezmalo deset minuta. Ono što je bilo najavljivano, to je da će YU grupa imati goste na bini. Prvi gostujući muzičari su bili Cane i Anton iz Partibrejkersa na izvođenju pesme „Šta će meni vatra“, gde se Anton pridružio gitarskim bravurama, a Cane je preuzeo mikrofon.

Pravi i žestoki udar sa bine i spoj legendi. Na novom albumu je sudelovao i čuveni Bora Đorđević, koji nije prisustvovao, ali je pomenut i muzičku sliku je uveličao jednom pesmom – „Žao mi je što nisam tvoj“, koja je karakteristična što je basista Žika Jelić svira na lap steel gitari, što svemu daje bluzerski šmek. Kakva bi to „Čudna šuma“ bila bez Koje“?, ovim pitanjem je najavljen spoj klasičnog i avangardnog, tj. spoj Koje (Disciplina Kičme), ovaj put na gitari, čija je verzija ove pesme jedinstvena i nadasve originalna i naravno YU grupe, koja je stvorila ovaj ogromni hit.

Sledeći koji se popeo na binu bio je Nikola Čuturilo – Čutura, koji je sudelovao i svirao zapravo svoju pesmu, a koja se zove, nikako drugačije, nego „Mornar“. Ako postoji veliki prasak i spoj legendi, onda je to bilo samo finale koncerta, gde su svi pomenuti muzičari bili na bini i odsvirali pesmu „Odlazim“. Dakle redom, Koja, Ćutura, Petar Jelić, Dragi Jelić i Anton na gitarama, uz naizmenične solo deonice i Žika Jelić i Igor Malešević u ulozi ritam sekcije. Simbolično i veliko za kraj velike novosadske večeri. Na kraju…uvek samo jedno ostaje, ili živiš rokenrol ili ne znaš šta je to…

  • Foto: Maja Tomas
(Visited 347 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest2Share on Reddit0Share on Google+2Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone