20. rođendan Generacije bez budućnosti, Fabrika, Novi Sad, 07. 05. 2010.


Rođendaski koncert GBB-a održan je u organizaciji SKCNS-a (u okviru festivala Ritam Evrope) u petak na postojbini Generacije bez budućnosti i novosadske punk/oi! scene – Limanu, u tzv. Kineskoj četvrti u hali prostora Fabrike.

GBB slave rođendan na Limanu, vikend uoči proslave Dana Evrope – pobede nad fašizmom, takođe u organizaciji SKCNS-a, te se sve skopilo u jednu feštu.

Iako je bend Generacija bez budućnosti za svoje dve decenije postojanja izazivao mnoge oprečne stavove među publikom, uspeli su da se izdvoje kao pravi, rani prepoznatljiv zvuk novosadske punk/oi! scene. Kao deo novosadske scene sa nasleđem iz 90-ih, decenije po kojoj je i ova generacija a i bend dobio ime, uspeli su da postanu i prepoznatljiv deo underground scene u celoj Srbiji. Za 20 godina kroz bend je prošlo mnogo članova koji su se preselili u druge bendove, neke nove profesije ili karijere, a proteklih par godina nakon reaktiviranja su svom punk i oi! zvuku dodali nešto univerzalnije – novu, mlađu publiku i novi instrument: klavijature.

Novi članovi benda su iskusni i uspeli su se lako snaći u postavi, a još bolje na bini. Novi sastav koji funkcioniše od prošle godine su: Robika – prepoznatljivi riđokosi pevač, na gitari, kao i do sada je Relja, Raša je na gitari, Ramon sada svira bas gitaru, a Dušica je na klavijaturama, dok iskusni bubnjar po mnogim bendovima je Goran. Kroz bend je prošlo mnogo sjajnih likova koji su se okušali u drugim bendovima (Dulles – Atheist Rap), ili započeli svoje političke ili aktivističke karijere (nekadašnji basista Borko Stefanović sada radi u ministarstvu spoljnih poslova Vlade, dok je pevač Robika aktivan u centru EHO – Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji).

Za mene, Generacija bez budućnosti je jedan od bendova koje sam prve videla na novosadskim underground svirkama, te na legendarnim Koncertima godine (sada već pre nekih 13 godina). Nikada mi se nije posebno svidela atmosfera ili publika na svirkama GBB-a, pre svega zbog skandiranja, izuzetno podeljene publike – od bojkota nekih pesama, do obračuna koji su ponekad krasili koncertne prostore.

Rođendanski koncert GBB-a, u organizaciji SKCNS-a, je održan u petak u okviru Ritma Evrope u prostoru koji je namenjen za aktivnosti SKC Novog Sada – Fabrici. Na sličnom, ali ne i istom mestu (u susednoj hali) prošle godine su GBB svirali pre britanskih street punk legendi Sham 69 (festival To Be Punk br. 2). Kao podrška rođendanske večeri, pre Generacije bez budućnosti nastupala je nova mlada generacija punk/oi! zvuka sa Limana: Selfimmolation i Frontline.

Što se tiče samih nastupa ove omladine, nisu toliko upečatljivi za sam događaj. No, bitno je napomenuti da Selfimmolation, koji postoje već par godina nisu nikako uspeli da napreduju, niti u svom nastupu, niti u svojoj originalnosti. Većina stvari je „inspirisana“ deonicama oi! klasika. Zanimljivo je napomenuti da su okupili znatan broj publike, pre svega sačinjene od svojih drugara i nenadanih držača piva (koji ne mogu da izađu iz koncertnog prostora kada im jednom gromade na ulazu pogledaju i „overe“ ulaznicu). U čekanju ostalih bendova, Selfimmolation su uspeli da iskoriste publiku, da se predstave verovatno najvećoj publici koju su do sada imali.

Drugi bend na bini su Frontline, koji pored svog samizidatog snimka albuma „U prvim redovima“ nemaju puno godina sviranja iza sebe. Kao što vam je možda i poznato, Frontline je Hadžin i moj „omiljeni“ lokalni mladi bend. Nakon godinu-dve sviranja po zapaženom broju svirki po gradu, uspeli su da počnu da liče na bend, još samo da počnu da kreiraju svoj zvuk. Navijački punk/oi! bend (naravno, kluba Vojvodina) na ovom nastupu otpevali su svoju navijačku stvar i ova je, kao i sve navijačke stvari, obrada. Njihova pesma je obrada na temu „No one can take my sunshine away… You make me happy when skies are grey…“. Baklja u publici nas je grejala kao užarena lava, te sam se gušila narednih 10 minuta.

Kao specijalnog gosta na bini su primili svog kolegu/prijatelja navijača Voše Miloša-Među (ex-projekat Brutalika) koji je pevao prateće vokale i animirao publiku. Zanimljivo je bilo čuti nešto usviraniji Frontline nego obično i videti zainteresovanu publiku (mahom prijatelje i navijače) u prvim redovima. No, još uvek imaju problema sa originalnošću, samo strpljenja, momci. Ako imate milosti, promenite statičnog pevača koji uvek zaradi neku upalu grla i bliži je HC sceni istočne obale. Da li će momci uspeti da napreduju ili da ostanu samo jedan prosečni mladalački lokalni bend? Ne znam, ali vidim da se nešto više trude…

http://www.myspace.com/frontlineliman

Konačno, nakon duže pauze, u među prostoru i redu na toi toi (portable toalet koji viđate na festivalima) publika se zgusnula u halu i sačekala rođendansku žurku zbog koje su i došli. Moram reći da sam primetila zadovoljavajuć broj najboljih muških košulja skinhead style, te sam provela deo večeri šmekajući mušku populaciju i u priči sa drugaricama iz srednje škole, sve je ličilo na čudni highschool reunion – back in time.

Trebalo je dosta vremena da se Generacija muzičara popne na binu i da Robika pozdravi publiku koja je gromoglasno uzvratila urlik ka bini. Plejlista se sastojala od novijih pesama koje su u fazi postprodukcije i čekaju da se nađu na njihovom novom albumu do kraja ove godine. Naravno, kako se plejlista razbijala u noć, tako smo imali prilike da čujemo dobre stare numere začinjene horskim pevanjem, ska ritmom („Jamaica“, „Skin party“), kao i poneke pesme sa „diskutabilnim tekstovima“. Publika je najbolje reagovala na stvari sa prvog albuma, ska pesme, te i dve nove pesme koje ćemo čuti na novom albumu.

Na ovom rođendanskom nastupu publika je dobila zanimljiv razvoj događaja. Na bini se bendu pridružio nekadašnji basista Borko Stefanović, što je izazvalo iznenađenje, smeh, a u nekih delovima hale i negodovanje – booing (odnosi se na njegovu sadašnju funkciju u Vladi Srbije, kao i samu činjenicu da je postao „naslednik imidža“ ministra Jeremića). Politika, kada je reč o GBB, je ponekad nezaobilazna, jer publika nije homogena te postoje uvek oprečne reakcije. Nasmejan i zadovoljan, Borko se odmah snašao na bini i odsvirao par poslednjih stvari sa svojom starom ekipom. Posebno je bilo zanimljivo za fotografe ovekovečiti trenutak kada Robika i Borko stoje rame uz rame nasmejani tokom refrena pesama.

Pred bis na binu se popeo i specijalni gost, novosadski stari šmeker Bale (inače ponovo u Novom Sadu na pripremama za koncert Pekinške patke u Beogradu za 21. 5.) Bale, Borko i najnovija postava GBB-a su se vratili publici na bis i svirali najenergičnije i najupečatljivije stvari u diskografiji benda: „Gagijeva raja“, „Ne predaj se“… Baletu je ovaj nastup u njegovom najboljem maniru služio kao dobro zagrevanje – raširene noge, podignuta gitara, isplažen jezik, poneki mig publici i pogled na publiku. Ne predaj se!

Stara društva, piće u ruci, mlađa publika u prvim redovima, fotografi u novinarskom pitu – sve je podsećalo na slatkast highschool reunion – ćaskanje i druženje su bili centralni događaj. A to što je karta bila free, mnogima se to posebno svidelo, hala je bila solidno puna u svom kapacitetu.

www.myspace.com/gbb021

“I hoped we would not repeat history, that there would be no more wars or concentration camps. But like an evil spirit from Pandora’s box – hatred, war, internment camps, and prosecutions returned”.

Autor: Jelenaska,generacija Y

(Visited 69 times, 1 visits today)
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest0Share on Reddit0Share on Google+0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Print this pageEmail this to someone